Ako se za heklanje može reći da je mala šala, sa pletenjem — šale nema. Odrekavši se uloge prijatne igre, pletenje postaje znanje u pravom smislu reči, prepuno pravila i zabrana koje ne smemo prenebregnuti i kojih se moramo pridržavati, jer u njemu se svaka greška i rasejanost plaćaju i povratka na staro nema.

Pletenje je disciplina stroga, ali prepuna zadovoljstava i postepeno pronicanje u njegove najveće tajne, usvajanje i pravilno primenjivanje njegovih pravila, prijatan je doživljaj koji podstiče na stvaranje i razmišljanje. Inače, kako bismo mogli objasniti ono zadovoljstvo, ono osećanje »oslobađanja« koje nas prožima kad vidimo kako, kao nekim čudom, ispod igala odjednom izrasta neki složeni bod koji je doskora bio samo mrtvo slovo na hartiji, obrazac prepun skraćenica? Međutim, najveće priznanje za ustrajnost svakako zaslužuje pletilja koja je uspela da izraui celu haljinu ili ogrtač što je dokaz njene sklonosti prema ovom poslu.

I tako, već uglavnom navikle na čitanje zvezdica i tajanstvenih znakova sa kojima smo se upoznale kad smo govorile o heklanju, možemo mirne duše zaći, u jednu još širu oblast ručnog pada, a to je oblast pletenja koju smo opisali razumljivim i  nadamo se jednostavnim rečima i sve to propratili fotografijama na osnovu kojih ćemo više saznati, nego da o načinu izrade razglabamo u beskonačnost.